Uloga pojedinih delova

reproduktivnog trakta žene u reprodukciji

JAJNIK

U vreme pojave prve menstruacije ( Merarha ) u oba jajnika se nalazi 3-4 stotine hiljada folikula sa nezrelim jajnim ćelijama. Tokom svakog MENSTRUALNOG CIKLUSA, zahvaljujući hormonskoj aktivnosti hipotalamusa i hipofize, započinje sa rastom 500 do 1000 jajnih folikula ali će zahvaljujući još uvek nepotpuno poznatom mehanizmu do pune zrelosti doći jedna, eventualno dve ili veoma retko tri jajne ćelije. Taj proces se ponavlja iz meseca u mesec sve do prestanka menstrualnih ciklusa, do MENOPAUZE. U toku reproduktivne faze svoga života svaka žena će imati 300 do 400 ovulacija. Najveći broj ovulacija će se desiti u vreme pune reproduktivne zrelosti između 20 i 38 godine života.

KANAL GRILIĆA MATERICE ( CERVIKLANI KANAL)

Nakon ejakulacije spermatozoidi prelaze u kanal grlića materice koji se hormonskim podsticajem pred ovulaciju ( estrogeni hormoni) priprema za taj čin. Žlezde koje se nalaze u kanalu grlića materice pod uticajem estrogena proizvode veliku količinu sluzi koja je niskog viskoziteta, kristalno prozirna, sa visokim procentom vode u sebi (preko 95%) obogaćena supstancama neophodnim za dugo preživljavanje spermatozoida u njoj. Veći broj spermatozoida se u kanalu zadržava čuvajući svoju vitalnost u proseku 48 časova nakon ejakulacije. Odatle postepeno bivaju upućivani prema jajovodu u kome će oploditi jajnu ćeliju. Ovaj prirodni fenomen je veoma značajan za proces reprodukcije. Jajna ćelija nakon ovulacije svoju oplodnu sposobnost zadržava oko 16 časova. Kako se ovulacija, ni u vrlo stabilnim menstrualnim ciklusima, nikada ne dešava u isti dan ciklusa i u isto vreme, da nema te uloge cervikalne sluzi u dugom očuvanju oplodne sposobnosti spermatozoida, do oplodnje jajne ćelije bi izuzetno teško dolazilo. Zahvaljujući postepenom prelasku spermatozoida iz kanala grlića materice prema materici i jajovodima spermatozoidi neprekidno prekrivaju reproduktivni trakt žene "sačekujući" jajnu ćeliju da bi je oplodili. Ukoliko bi jajna ćelija "čekala" spermatozoid da bude oplođena, taj proces bi se retko desio.

JAJOVOD

Jajovod predstavlja vezu izmedu jajnika i materične šupljine. Prihvata jajnu ćeliju nakon ovulacije, aktivnim pokretima je transportuje do mesta oplodnje i ukoliko do oplodnje dođe, transportuje nastali embrion u materičnu duplju gde će se embrion ugnjezditi ( implantirati) i nastaviti sa daljim razvojem. Transport embriona kroz jajovod se obavlja genetski programiranom brzinom. To putovanje kroz jajovod traje 5 dana. Ukoliko embrion u materičnu duplju dospe ranije, sluznica, koja oblaže njene zidove, nije dovoljno hormonski pripremljena pa zbog toga nema potencijal da obezbedi dalji nesmetani razvoj embriona. Ako transport kroz jajovod ide presporo, embrion doseže veličinu zbog koje ne može da prođe kroz najuži deo jajovoda, što za posledicu može imati nastanak VANMATERIČNE TRUDNOĆE. Ovo se može desiti kao posledica oštećenja jajovoda od učestalih zapaljenskih oboljenja.

MATERICA

Materična duplja omogućava nesmetan razvoj ploda u toku trudnoće prilagođavajući svoju veličinu rastu ploda. Ukoliko postoje razvojne anomalije, kao što su mala nerazvijena materica (uterus hypoplasticus), dvoroga materica ( uterus bicornis), jednoroga materica ( uterus unicornis), dupla materica (uterus duplex), materična duplja nije u mogućnosti da se adekvatno prilagođava veličini ploda u toku trudnoće pa često dolazi do spontanih prekida trudnoće (abortus spontaneus).

Razvojne anomalije u većini slučajeva neće sprečiti čin oplodnje ukoliko su svi ostali delovi reproduktivnog trakta očuvani, ali će kompromitovati normalan intrauterini razvoj ploda i uzrokovati pojavu stanja koje označavamo pojmom infertilitet.