Ostećenje jajovoda

Oštećenje zida jajovoda ili potpuna neprohodnost jajovoda onemogućuju na mehanički način ostvarenje kontakta između muške i ženske polne ćelije. Najčešće je posledica upale prouzrokovane polno prenosivim mikroorganizmima (klamidija, gonokok, mikoplazme), ali može nastati i kao posledica nekih dru gih bolesti - tuberkuloze, gnojne upale slepog creva ili endometrioze. Učestalost oštećenja, odnosno mehaničke opstrukcije jajovoda je u proteklih dvadesetak godina smanjena za gotovo 15%, i u ukupnoj neplodnosti žena čini oko 30%. Razlozi ovog smanjenja leže svakako u povećanoj edukaciji mladih o polno prenosivim bolestima i raširenoj upotrebi kondoma, ali i mogućnosti korišćenja mikrokiruških tehnika u lečenju oštećenih jajovoda, kao i ranog lečenja karlične upalne bolesti.

Mehanička oštećenja jajovoda koja nastaju usled njihove upale obuhvataju celi spektar različitih mogućnosti oštećenja: jajovodi mogu biti oštećeni celom dužinom, ili samo na početku ili kraju, ili su pak oštećene fine trepetljike (fimbrije) koje prihvataju ovuliranu jajnu ćeliju.

Mogućnost dijagnostike: U proveri prohodnosti jajovoda koriste se kontrastne metode: histerosalpingografija (HSG) i histerosalpingo-sonografija (HSSG). U oba slučaja kontrastno sredstvo se ubrizgava u matericu i jajovode, a prohodnost genitalnog sastava ispituje rendgenskim slikanjem ili ultrazvučnim putem. Jasan uvid u patološke promene omogućava laparoskopija (LSC). Kod laparoskopije se optičkim instrumentom ulazi u trbušnu šupljinu i posmatra izgled, položaj i prohodnost jajovoda, uz istovremenu mogućnost proširenja dijagnostičke u terapijsku metodu: ovo je naime najčešći put mikrohirurške intervencije.

Lečenje: Neprohodnost jajovoda liječi se na dva načina: mikrohiruškim zahvatom ili metodama vantelesne oplodnje. Mikrohirurški zahvat koji se obavlja finim sitnim instrumentima pod mikroskopom ili laparoskopski ima uspešnost i do 40 posto. Tom prilikom se odstranjuju cistične promene na jajnicima ili ljušte priraslice koje sljepljuju jajovode ili jajnike uz zidove crijeva ili male karlice. Zahvat se preferira kod mlađih osoba i jednostavnijih oštećenja jajovoda, a uspešna operacija predstavlja trajno rešenje problema oštećenih jajovoda.

Hydrosalpinx

Hydrosalpinx je proširenje na jajovodu u kome se skuplja tečnost koju luči epitel jajovoda. Zbog nemogućnosti da ta tečnost izađe u trbušnu duplju jer je jajovod zatvoren ona se sliva u matericu i na taj način sprečava implantaciju embriona. Kod hydrosalpinxa manjeg od 3cm može se pokusati sa rekonstruktivnom hirurgijom mada je uspešnost ovog zahvata jako mala. Hydrosalpinx se može dijagnostikovati HSG-om, laparaskopski ili na ultrazvuku, mada se UZ nemora videti!

Pacijentkinje kojma je dijagnostikovan hydrosalpinx moraju ga operisati ili ukloniti da bih mogle otići na neku od metoda asistirane oplodnje ili ostvariti normalnu trudnoću ako je drugi jajovod zdrav. Uklanjanje i uopšte postojanje hydrosalpinxa podrazumeva nefunkcionalnost jajovoda na kom se nalazi. Jajovod se moze potpuno izvaditi ili samo slepiti na izlasku iz materice ako proširenje nije veliko. Neuklanjanje hydrosalpinxa može dovesti do:
-nemogućnosti implantacije embrija (važno je znati da uklanjanje hydrosalpinxa podiže uspešnost neke od metoda asistirane oplodnje za 50%)
-vanmaterične trudnoće (ovo važi i za metode asistirane oplodnje).

Hidrosalpinks je naziv stanja koje pogadja tzv. zapushene jajovode i nastaje kad se oshteceni jajovod napuni technoshcu i deformishe se. U jajovodu koji normalno funkcionishe technost se i luchi i kasnije apsorbuje. Oshteceni jajovod je josh uvek u stanju da luchi technost ali ne i da je apsorbuje. Uglavnom, hidrosalpinks se deshava kad je sam kraj jajovoda blokiran pa se jajovod puni bistrom, vodnjikavom technoshcu.

Hidrosalpinks je najcheshce posledica infekcija ili zapaljenjskih procesa koji se shire preko grlica materice i same materice. Neke od ovih bolesti se manifestuju kroz klinichke simptome tipa bolova, povishene temperature, malaksalosti, muchnine. Neke prolaze neprimetno uz blage simptome koji mogu biti pogreshno protumacheni kao infekcija mokracne beshike ili problemi s varenjem.

Postoji izvestan broj studija koje ispituju posledice izlivanja technosti iz jajovda nazad u materichnu duplju. Smatra se da ovaj proces moze onemoguciti implantaciju embriona i dovesti do pobachaja. Pacijentkinje koji imaju obostrani hidrosalpinks mogu zacheti ‘prirodno’ jedino nakon operacije.

Vishe studija u poslednjih nekoliko godina otkrilo je da zene sa hidrosalpinksom imaju manje shanse da zatrudne putem IVF-a nego zene sa normalnim jajovodima. Neke studije pokazuju da ove zene mogu ochekivati slichnu stopu uspeshnosti IVF-a kao zene sa normalnim jajovodima ukoliko se hidrosalpinks ukloni pre pochetka IVF-a. Slichan rezultat se moze postici i ako se hidrosalpinks ne ukloni potpuno vec se jajovod hirirushki spali. Ove dve procedure – odstranjenje jajovoda i spaljivanje – se obichno izvode laparoskopijom.

Razlog shto pacijentkinje sa hidrosalpinksom imaju manje shanse da zatrudne prilikom IVF-a izgleda da lezi u tome shto se technost koja se akumulira u jajovodima vraca u matericu i tako smanjuje shanse da se embrion implantira. Sama technost moze biti toksichna po embrion ili moze samo mehanichki umanjiti shanse za implantaciju Bar jedna studija je pokazala da je technost jako toksichna po embrion i da to uzrokuje smanjenu polodnost zena koje pate od ovog stanja. Rizik od pobachaja je u ovim sluchajevim a dvostruk. (Ovde dodajem da sam skoro chitala rezultate jedne druge studije koja je pokazala da technost ipak NIJE otrovna, pa ko ce ga znati !)

Poshto statistika kaze da zene sa hidrosalpinksom imaju samo polovinu shanse da zatrudne putem IVF-a, uputno bi bilo da razmotre mogucnost laparoskopske operacije da bi se jajovod odstranio ili spalio pre IVF ciklusa. Odstranjivanje jajovoda smanjuje i shanse za pojavu vanmaterichne trudnoce prilikom IVF tretmana.

Odstranjivanje jajovoda neki posmatraju sa skepsom jer kad se jajovod odstrani, povratka nazad nema. Izvestan broj nauchnika je ispitivao promene u funkciji samog jajnika jer jajovod i jajnik dele dobar deo dovoda krvi i odstranjivanje jednog znahcajno utiche na durgi.

Kako god bilo, opravdanost hirurshkog tretmana treba razmotiriti zajedno s lekarom jer postoji mogucnost komplikacija u vidu infekcija i krvarenja kao i komplikacija prilikom same operacije. Na sve ovo treba dodati da ne postoji dovoljan broj studija koje istrazuju stopu uspeshnosti nakon operacije.