Kolposkopija

Kolposkopija je metoda posmatranja vulve, vagine i grlica materice uz pomoc kolposkopa. Kolposkop moze biti specijalno konstrisani opticki instrument sa uvecanjima od 5-40 puta ili opticko-elektronsko-softverski kompleks, odnosno jednostavnijim receima receno - video kamera povezana sa racunarom i podrzana odgovarajucim softverom. Preciznost postavljanja dijagnoze ovom metodom je izmedju 60 - 85% (prema razlicitim autorima), a u kombinaciji sa citologijom (PAPA test) cak 98 - 99%. Ucestalost lazno-pozitivih nalaza se procenjuje na 7% i lazno-negativnih dijagnoza na 13%. Kolposkopija se moze izvoditi na vise nacina i dopunjivati upotrebom razlicitih hemikalija za premazivanje grlilca (bojenje), svetlosnih filtera, velika uvecanja (mikrokolposkopija), a u novije vreme analitickih softverskih paketa.

Jednostavna ili nativna kolposkopija oznacava jednostavno posmatranje grlica materice, a prosirena kolposkopija podrazumeva upotrebu optickih ili hemijskih pomocnih sredstava. Jedno od optickih pomocnih sredstava je zeleni filter koji poboljšava uocavanje krvnih sudova na povrsini grlica materice. Hemijska pomocna sredstva su 3% sircetna kiselina i Lugolov rastvor. Pod uticajem sircetne kiseline cilindricni epitel bubri i postaje "anemičan", a celijske belancevine denaturisu, sto se oznacava kao aceto white reakcija. Nanosenjem Lugolovog rastvora (Schillerova proba) na povrsinu plocastoslojevitog epitela, glikogen u povrsnim celijama vezuje jod, a sam epitel se boji u tamno smedju boju - jod pozitivna reakcija. Jod pozitivna reakcija sa odredjenim stepenom sigurnost iskljucuje postojanje epitelne atipije. Razlicite kombinacije ovih reakcija imaju razlicito znacenje u proceni promena na povrsini grlica materice.